Džabe se pravite da ne shvatate šta znači zona komfora. Kao što neki ljudi, zbog straha od neizvjesnosti, pristaju da žive u nefunkcionalnim brakovima, drugi da rade u lošim preduzećima, vama u opoziciji je komforno da tu boravite neograničeno, bez straha od odgovornosti za poraze na svakim izborima. Priča oko Odbora za IZ je ogoljela suštinu političkih ponuda. DPS suvereno vlada političkim procesima i zainteresovana je da, u saradnji sa međunarodnim partnerima, permanentno unaprjeđuje demokratski ambijent. DF iskusno čuva svoj dugogodišnji alibi za izborne poraze, uslovljavajući rad u Odboru zahtjevom za izmjenama Ustava, što je u logičkoj ravni isto kao da kažete da ćete rado igrati vaterpolo utakmicu pod uslovom da se ne skvasite.
Na drugoj strani, DCG je prvo pobjegla glavom bez obzira od realizacije briselskog plana, komforno boravila u bojkotu, i sada, pod pritiskom EU, panično traže izlaz iz novonastale situacije. I čini im se da ga nalaze u bizarnim saopštenjima lišenim ne samo elemantarne istine, već i svakog logičkog smisla. Za njih je i strmoglavi pad rejtinga trenutno manja šteta nego eventualni izlazak na izbore čije će rezultate morati da priznaju. Na djelu je demonstacija političke nezrelosti i nedostatka političkog kapaciteta, sublimirana u stavu: sve ono što bi eventualno moglo da dovede do toga da se izmjere sa DPS-om i da taj rezultat priznaju – okačiće odmah mačku o rep. Dodatno su u panici i zbog urušavanja “kule od karata” koju su o sebi stvorili lažnim promo saopštenjima, a koja ih je odvela u zonu rata protiv svih, do samouništenja.
Zato je jako važno, zbog građana Crne Gore, ponoviti da je ova situacija krajnje jednostavna – radi se o strahu od izbora, odnosno, o strahu da se zona opozicionog komfora u kojoj je svaki izborni poraz unaprijed opravdan, zamijeni zonom odgovornosti u kojoj će se mnogi opozicioni lideri pozdraviti sa omiljenim funkcijama.
Nikola Divanović, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore
