Poštovani građani, zahvaljujemo se na velikom broju poziva podrške i iskazanim simpatijama za saopštenje koje smo nazvali “Komedijaši na vlasti”. Prihvatili smo vašu sugestiju i, inspirisani nedavnim dešavanjima, pripremili četvrti nastavak.
Naziv djela: Komedijaši na vlasti
Čin: četvrti
Scena: kabinet Dragana de Palme
Glavne uloge: kumovi Sporedna uloga: Dragan de Palma
Jagodina. Sve je mirno. Tišinu kvari De Palma koji viče na nekog u susjednoj kancelariji. Katić autoritativno uzima telefon u ruke, šeta lijevo-desno i poziva nekog.
“Zvoni li?” upita ga glas iz njegove pratnje.
“Zvoni”, reče Katić i nastavi: “Kumara moj! Što radiš? Morao sam te zvat’. Znaš li kakvu ideju imam? Iznenadio bi se. A iznenadio bi se dobro. Samo, prvo malo da te prigrlim, mili moj Bigo.”
“Kume, jesi li ti normalan? Nama gori pod nogama. Hoće da nam blokiraju Opštinu, a ti šetaš po Jagodini. Još samo da nam Đurovićeva ode za Osečinu da ugovori berbu šljiva i super”, probija se glas Bigovića kroz slušalicu.
“Fermaj to sad kume i slušaj me pažljivo. Pričao sam sa De Palmom”, veselo zbori Katić.
“Oko surlaša?” upita Bigović.
“Ne bre, kakvog surlaša, nego oko Praznika mimoze”, britko odgovori Katić.
“Pa šta hoće De Palma?” sa malo manje strpljenja upita Bigović.
“Hoće da podrži Praznik mimoze. Zar to nije super kumara moj? Hoće da podrži i nas za izbore”, reče Katić ponosito.
“To je dobro da De Palma hoće da nas malo drži. Ali hoće li vas ili nas, kume Kati?” upita Bigović, sada već znatiželjno.
“Svejedno ti je to, kume Bigo. Neka drži nas ili vas. Mi smo jedno, sjećaš se. Nisam ti ja ko onaj moj mali-veliki šef koji osjeća tjeskobu, mučninu i neodoljiv nagon za povraćanjem kada pomenemo DF. Ti znaš kumara moj. E, kako bi’ te sad zagrlio. E kako bi’ volio da si tu”, reče Katić tražeći pogledom ogledalo.
“A koliko će nam dat’ za Praznik mimoze?” upita Bigović.
“Ti odmah na pare, kume. Polako. Viđi ovako, De Palma ima strašnu ideju. Super je. Da mi sad preskočimo ovaj Praznik mimoze….”
“Kako da ga preskočimo?” uskoči Bigović povišenim tonom.
“Pa fino. Nema ga. Ako ćemo pravo, ništa nijesmo ni činjeli”, nastavi smireno Katić.
“I?” upita Bigović.
“I onda na ljeto organizujemo berbu mimoza kume. Zamisli, ljeto, puno turista, cio grad vrvi, sve je puno … a mi beremo mimoze. Super je to kume. Nije mi jasno kako se toga nijesmo ranije sjetili”, reče Katić ogledajući se i diveći se sam sebi.
“Je li ti to De Palma predložio?” jedva prozbori Bigović.
“Jeste”, kratko odgovori Katić.
“Aaahhhaa. A možeš li ga pitat’ kako da održimo mimozu do ljeta, kumara? Mimoze se beru sad, u februaru, a ne na ljeto, jadan ne bio”, očajnički prozbori Bigović.
“Slušaj me kumara, ne mogu da ga sad prekidam. De Palma dijeli pare. Ti znaš kako je on osjetljiv kada dijeli pare biračima. Da se ne zbuni. Znaš ti ono njegovo: dvije hiljade, četiri hiljade, šest hiljada! Kod njega je sve djeljivo sa dva. K’o ti i ja. Nemoj da ga smaramo. Ti si pametan momak i smisli kako da održimo mimoze do ljeta. Zašto si tako sitničav”, češkajući se po bradi reče Katić.
“Kati, jesi li ti lud? Mimoze ne možemo brat’ u ljeto”, zavapi Bigović.
“Kumara moj dobri, ja pođem za Jagodinu, nađem super rješenje da mimoze beremo u ljeto i ti se ljutiš na mene. Nije ti to kumovski. Nije ti to u duhu vremena u kojem živimo. Zato se fokusiraj na to kako da održiš mimoze do ljeta, a ne da graješ na mene, kume moj mili. Super je ovo, kad ti Kati kaže. Ajde, misli malo…” gotovo otpjevuši Katić, a onda se trže i prozbori: “Prekinuo mi je vezu. Zamislite ljudi. Ama, nema veze, smisliće on nešto. To mi je kum.”
U tom momentu De Palma karataški ulazi u kabinet.
“Aaaaaaa Katiću, što kažeš. Može?”
“Može De Palma, može” reče Katić ozbiljno.
U isto vrijeme u Herceg Novom Bigović stavlja obje ruke na glavu. Neko kuca na vrata.
“Šta je sad?” upita Bigović.
“Ništa šefe, samo da javim da je Simonida došla na posao” izusti muški glas.
Na žalost, nastaviće se…
OO DPS Herceg Novi
