Dritan Abazović i njegova stranka na Cetinju su za kratko vrijeme od skupova na trgovima došli do toga da se sastaju po privatnim kućama. I to, više od bilo čega, govori o odnosu građana Cetinja prema njihovoj politici i učešću u vlasti sa dokazanim nacionalistima i ekstremima.
Valjda u strahu da im građani Cetinja ne prirede “topao prijem” kakav su imali na gradskom trgu, malobrojni članovi i simpatizeri URA skup su upriličili u nečemu što liči na dnevnu sobu, a u ono što su saopštili, sigurni smo, ne vjeruju ni rijetki ljudi koji su ih tamo slušali.
Niti je URA građanska partija, a naročito ne jedina. Jer, neko ko od avgusta do danas ćuti na bujajući kleronacionalizam, ko sjedi u Vladi koja je glavni zagovornik tog pristupa, a ko je građanski orijentisanu Crnu Goru proglašavao “lelekačkom”, teško da je drugačiji od onih sa kojima je.
URA se ne nalazi između nikakvog čekića i nakovnja. Jer, da su imalo politički pismeniji, njeni bi predstavnici znali makar elementarno načelo – u politici postoje vlast i opozicija. URA je odabrala da bude dio vlasti sa Zdravkom Krivokapićem, Vladimirom Leposavićem, Andrijom Mandićem, Milanom Kneževićem i sličnim akterima – i građanima je to sasvim jasno.
Sve je bliže dan kada će Građanski pokret URA odbaciti njihovi današnji saveznici, pošto posluže svrsi. To su počeli da shvataju i neki od osnivača URA, koji su je već napustili. A napuštaju je i birači – što će onima koji su ostali u toj partiji postati jasno i na izborima koji slijede upravo na Cetinju.
Zato i zatvaranje po skučenim prostorima – dok je građanska Crna Gora na Cetinju i Lovćenu bila 21. maja, URA, kako joj i dolikuje, stiže prekasno, a dočekuje je taman onoliko ljudi koliko je i zaslužila.
Odbor DPS Prijestonice
